О књизи: година / Данас ни Тања ни Гробиња нису спавали целу ноћ. Склепова је била час љута, час вриштала, час опраштала се од Пејџа, а на крају је само гласно јецала, заривши главу у Тањина колена. Растали су се не само као пријатељи, никада нису били пријатељи, већ као нешто више: људи који су се зближили, навикли једни на друге и који су се добро разумели. Тања је знала да ће Гробиња писати њена дуга писма. Знала је и шта ће одговорити. (ц) Тања Гротер и Перунов чекић.